Abeceda

Esperantska abeceda ima 28 slova:

• a, b, c, ĉ, d, e, f, g, ĝ, h, ĥ, i, j, ĵ, k, l, m, n, o, p, r, s, ŝ, t, u, ŭ, v, z

Neka slova ne postoje u srpskoj abecedi:

• ĉ – č
• ĝ – dž
• ĥ – tvrđe, zadnje h
• ĵ – ž
• ŝ – š
• ŭ – kratko u u diftongima aŭ i eŭ

💡 Pomoć za pamćenje: slova s kvačicom uglavnom odgovaraju srpskim glasovima s kvačicom: ĉ je č, ŝ je š, ĵ je ž. Posebno zapamti ĝ kao dž.

Izgovor

Svako slovo ima stalan izgovor. Reč se čita onako kako je napisana.

• amiko – prijatelj
• ĉambro – soba
• ĝi – ono, to

Samoglasnici a, e, i, o, u ostaju jasni i kratki. Ne čitaj ih kao u engleskom ili nemačkom.

⚠️ Obratite pažnju: c se izgovara kao srpsko c, na primer u reči "cesta". Nije k.

Naglasak

Naglasak je uvek na predzadnjem slogu.

• te-le-FO-no
• ra-DI-o
• a-MI-ko
• ES-tas
• AN-kaŭ

Dva susedna samoglasnika obično ostaju dva sloga.

• hi-sto-RI-o
• fa-mi-LI-o

💡 Pomoć za pamćenje: najpre rastavi reč na slogove, zatim naglasi slog pre poslednjeg.

Član la

U esperantu postoji samo određeni član la. On se ne menja prema rodu, broju ili padežu.

La pokazuje da je osoba, stvar ili pojava poznata, određena ili već pomenuta.

• Seĝo estas en ĉambro. – Stolica je u sobi.
• La seĝo estas mia. – Ta stolica je moja.

Neodređeni član ne postoji.

• amiko – prijatelj, jedan prijatelj, neki prijatelj
• la amiko – taj prijatelj

⚠️ Obratite pažnju: srpski nema članove, pa je lako zaboraviti la. Nemoj ga dodavati svakoj imenici. Upotrebi ga kad misliš na nešto određeno.

Lične zamenice

Osnovne lične zamenice su:

• mi – ja
• vi – ti, vi
• li – on
• ŝi – ona
• ĝi – ono, to
• ni – mi
• ili – oni, one, ona

Vi vredi za jednu osobu i za više osoba. Razlika između "ti" i "vi" vidi se iz konteksta.

Li i ŝi koriste se za osobe. Ĝi se koristi za stvari, pojave, životinje ili osobe kad rod nije važan.

⚠️ Obratite pažnju: ili ne znači srpsko "ili". Srpsko "ili" je esperantski aŭ. Esperantsko ili znači "oni".

Prisvojne zamenice

Prisvojne zamenice grade se od lične zamenice i nastavka -a.

• mi → mia – moj, moja, moje
• vi → via – tvoj, tvoja, tvoje; vaš, vaša, vaše
• li → lia – njegov, njegova, njegovo
• ŝi → ŝia – njen, njena, njeno
• ĝi → ĝia – njegov, njen, njegovo, njeno
• ni → nia – naš, naša, naše
• ili → ilia – njihov, njihova, njihovo

💡 Pomoć za pamćenje: prisvojna zamenica ponaša se kao pridev. Zato završava na -a.

Imenice

Sve imenice završavaju na -o.

• tablo – sto
• amiko – prijatelj
• lernolibro – udžbenik

Gramatički rod ne postoji. Ako je potrebno naglasiti žensku osobu ili životinju, koristi se sufiks -in.

• patrino – majka
• amikino – prijateljica

💡 Pomoć za pamćenje: kad vidiš -o, najčešće gledaš imenicu.

Množina

Množina se gradi nastavkom -j.

• tabloj – stolovi
• amikoj – prijatelji

Nastavak -j dobijaju i pridevi i prisvojne zamenice kad stoje uz imenicu u množini.

• bonaj amikoj – dobri prijatelji
• miaj libroj – moje knjige

⚠️ Obratite pažnju: srpski menja nastavke na mnogo načina, ali esperanto za množinu uvek dodaje samo -j.

Glagoli

Infinitiv završava na -i.

• lerni – učiti
• labori – raditi
• esti – biti

Sadašnje vreme završava na -as. Taj nastavak isti je za sva lica.

• mi sidas – ja sedim
• vi sidas – ti sediš, vi sedite
• li sidas – on sedi
• ni sidas – mi sedimo
• ili sidas – oni sede

💡 Pomoć za pamćenje: u prezentu ne traži lični nastavak. Samo zameni -i nastavkom -as.

Složene reči

Koreni se mogu spojiti u jednu reč. Završetak na kraju vredi za celu složenicu. Poslednji koren obično nosi glavno značenje.

• manĝi (jesti) + tablo (sto) → manĝotablo (trpezarijski sto)
• lerni (učiti) + ĉambro (soba) → lernĉambro (učionica)

Ako je reč teže izgovoriti, između korena može stajati spojno -o-.

• lerni (učiti) + libro (knjiga) → lernolibro (udžbenik)

Pitanje s ĉu

Ĉu pretvara izjavnu rečenicu u pitanje na koje se odgovara s "da" ili "ne". U srpskom mu često odgovara upitna čestica "li".

• Vi sidas. – Sediš.
• Ĉu vi sidas? – Sediš li?

Red reči se obično ne menja. Ĉu samo stane na početak.

⚠️ Obratite pažnju: nemoj dodavati srpsko "li" u esperantsku rečenicu. Dovoljno je ĉu.

Pitanje s kiu

Kiu pita za osobu ili za izbor: "ko?" ili "koji?".

• Kiu vi estas? – Ko si ti?
• Kiu amiko sidas? – Koji prijatelj sedi?

Sufiks -ist

-ist označava zanimanje, redovnu delatnost ili pripadnost nekom pokretu.

• kanti (pevati) → kantisto (pevač)
• kuraci (lečiti) → kuracisto (lekar)
• Esperanto → esperantisto (esperantist)

Sufiks -in

-in označava žensku osobu ili životinju.

• patro (otac) → patrino (majka)
• lernanto (učenik) → lernantino (učenica)
• kantisto (pevač) → kantistino (pevačica)

💡 Pomoć za pamćenje: -in dodaje značenje "žensko". Ne menja osnovno značenje korena.

Jes i ne

Jes znači "da".

• Ĉu vi estas en la ĉambro?
• Jes, mi estas en la ĉambro.

Ne znači "ne" i stoji ispred reči koju negira.

• Ne, mi ne estas en la ĉambro.