Pridevi

Svi pridevi završavaju na -a.

• bela – lep, lepa, lepo
• granda frato – veliki brat
• malgranda fratino – mala sestra

Pridev se slaže s imenicom u množini i akuzativu. Dobija iste nastavke -j i -n.

• bona amiko – dobar prijatelj
• bonaj amikoj – dobri prijatelji
• bonan amikon – dobrog prijatelja
• bonajn amikojn – dobre prijatelje

💡 Pomoć za pamćenje: najpre složi imenicu, zatim pridevu dodaj iste vidljive nastavke.

Padeži

Esperanto ima dva oblika za imenicu bez predloga:

• nominativ, bez posebnog nastavka: libro
• akuzativ, s nastavkom -n: libron

Akuzativ označava direktni objekt, to jest osobu ili stvar na koju radnja direktno prelazi.

• Mi vidas amikon. – Vidim prijatelja.
• Ŝi legas libron. – Ona čita knjigu.

Ostali odnosi obično se izražavaju predlozima.

• Mi iras al vi. – Idem ka tebi.
• Mi sidas kun vi. – Sedim s tobom.
• La kovrilo de la libro estas ruĝa. – Korice knjige su crvene.

⚠️ Obratite pažnju: uz glagol esti ne ide akuzativ za ono šta subjekt jeste.

• Vi estas bona amiko. – Ti si dobar prijatelj.

Konjugacija glagola

Glagolski nastavak ne menja se prema licu.

Infinitiv završava na -i.

• skribi – pisati

Sadašnje vreme završava na -as.

• mi laboras – ja radim
• vi laboras – ti radiš, vi radite
• ili laboras – oni rade

Prošlo vreme završava na -is.

• mi laboris – radio sam, radila sam
• vi laboris – radio si, radili ste
• ili laboris – radili su, radile su

Buduće vreme završava na -os.

• mi laboros – radiću
• vi laboros – radićeš, radićete
• ili laboros – radiće

💡 Pomoć za pamćenje: vremenski samoglasnici idu redom i–a–o: -is prošlost, -as sadašnjost, -os budućnost.

Veznik ke

Ke uvodi zavisnu rečenicu. Najčešće odgovara srpskom vezniku "da".

• Mi vidas, ke vi manĝas. – Vidim da jedeš.
• Li diras, ke li iros. – On kaže da će ići.

⚠️ Obratite pažnju: srpsko "da" ima dva česta značenja. Potvrdno "da" prevodi se kao jes. Vezničko "da" prevodi se kao ke.

• Jes, mi scias. – Da, znam.
• Mi scias, ke vi venos. – Znam da ćeš doći.

Ke nije isto šta i kio. Kio znači "šta" kao upitna reč.

Prefiks mal-

mal- daje suprotno značenje.

• varma (topao) → malvarma (hladan)
• longa (dug) → mallonga (kratak)
• alta (visok) → malalta (nizak)

💡 Pomoć za pamćenje: mal- nije srpsko "malo". To je prekidač za suprotnost.

Prefiks ge-

ge- označava osobe različitih polova zajedno.

• geamikoj – prijatelji i prijateljice
• gelernantoj – učenici i učenice

⚠️ Obratite pažnju: ge- se obično koristi za grupu, često u množini. Za jednu žensku osobu koristi se -in, ne ge-.

Građenje reči poznatim korenima

Predlozi i drugi kratki koreni mogu biti delovi složenica.

• el (iz) + iri (ići) → eliri (izići)
• al (k, prema) + paroli (govoriti) → alparoli (obratiti se)
• kun (s, zajedno) + manĝi (jesti) → kunmanĝi (jesti zajedno)

U složenici završni nastavak vredi za celu reč.

Izrazi pristojnosti

Česti korisni izrazi su:

• saluton – zdravo, pozdrav
• bonvolu – izvoli, izvolite, molim
• dankon – hvala

Red reči

Uobičajeni red reči je subjekt, glagol, objekt.

• Mi legas libron. – Čitam knjigu.

Akuzativ -n pokazuje objekt, pa se red reči može promeniti radi naglaska.

• Libron mi legas. – Knjigu čitam.

⚠️ Obratite pažnju: slobodniji red reči ne znači da je -n nevažan. Upravo -n pokazuje ko ili šta je objekt.

Rane k-reči

Kio pita za stvar ili pojam.

• Kio estas tio? – Šta je to?

Kion je akuzativni oblik. Koristi se kad je "šta" objekt.

• Kion vi legas? – Šta čitaš?

Kia pita za svojstvo ili vrstu.

• Kia estas la domo? – Kakva je kuća?

Kiu pita za osobu ili izbor. Može dobiti -j i -n.

• Kiu venis? – Ko je došao?
• Kiujn librojn vi havas? – Koje knjige imaš?

💡 Pomoć za pamćenje: kio pita "šta je to?", kia pita "kakvo je?", a kiu pita "ko ili koji?".