Korelativne reči

Pogledajte tabelu korelativa. Reči u njoj grade se od početka i završetka. Početak pokazuje vrstu značenja, a završetak pokazuje oblast pitanja ili odgovora.

Česti počeci su:

• ki- – pitanje ili odnos
• ti- – pokazivanje
• i- – nešto neodređeno
• ĉi- – sve, svaki
• neni- – ništa, niko, nikakav

Česti završeci su:

• -o – stvar
• -u – osoba ili izbor
• -a – svojstvo ili vrsta
• -e – mesto
• -am – vreme
• -al – razlog
• -el – način
• -om – količina
• -es – posedovanje

Neki korelativi mogu dobiti -j i -n.

• nastavak -j mogu imati oblici na -u i -a
• nastavak -n mogu imati oblici na -o, -u, -a i -e

💡 Pomoć za pamćenje: čitaj korelativ kao zbir dva dela. ki- + -am daje kiam, pitanje o vremenu.

Kio i kion

Kio pita za stvar ili pojam.

• Kio estas tio? – Šta je to?

Kion je akuzativni oblik, dakle "šta" kao objekt.

• Kion vi vidas? – Šta vidiš?

⚠️ Obratite pažnju: srpsko "šta" ne pokazuje uvek padež jasno. U esperantu objekt dobija -n: kion.

Oblici kiu

Kiu pita za osobu ili izbor. Može biti i odnosna reč, kao srpsko "koji".

• Kiu scias? – Ko zna?
• Kiu libro estas via? – Koja je knjiga tvoja?
• la amiko, kiu venis – prijatelj koji je došao

Oblici su:

• kiu – ko, koji
• kiun – koga, kojeg
• kiuj – koji, koje
• kiujn – koje kao objekt

Oblici kia

Kia pita za svojstvo ili vrstu: "kakav?".

• Kia estas la vetero? – Kakvo je vreme?
• Kian domon vi havas? – Kakvu kuću imaš?
• Kiaj estas viaj amikoj? – Kakvi su tvoji prijatelji?
• Kiajn librojn vi legas? – Kakve knjige čitaš?

💡 Pomoć za pamćenje: kiu pita "koji/ko", a kia pita "kakav".

Kie i kien

Kie pita za mesto.

• Kie mi estas? – Gde sam?

Kien pita za smer.

• Kien vi iras? – Kuda ideš?

Završno -n u kien pokazuje kretanje prema mestu.

Drugi korelativi za vežbe

Kiam pita za vreme.

• Kiam vi lernas? – Kada učiš?

Kial pita za razlog.

• Kial vi ridas? – Zašto se smeješ?

Kiom pita za količinu. Kioma pita za redni broj, često kod sata.

• Kiom da akvo vi volas? – Koliko vode želiš?
• Kioma horo estas? – Koliko je sati?

Iu znači "neko" ili "neka osoba".

• Iu venas. – Neko dolazi.

Korelativi s predlozima

Predlog može stajati ispred korelativa. Predlog pokazuje odnos.

• al kiu – kome
• kun kiu – s kim
• al tiu – toj osobi, tome
• inter tiuj – među tima

⚠️ Obratite pažnju: nemoj tražiti posebni padežni oblik kao u srpskom. U esperantu odnos najčešće nosi predlog.

Komparacija prideva i priloga

Komparativ se gradi rečju pli.

• pli bona – bolji
• pli granda – veći

Superlativ se gradi rečju plej.

• la plej bona – najbolji
• la plej granda – najveći

U poređenju se ol koristi za "nego" ili "od".

• pli bona ol mi – bolji nego ja

Kod superlativa se el koristi za grupu iz koje se nešto izdvaja.

• la plej alta el la lernantoj – najviši od učenika

Pli i plej koriste se i s prilozima.

• pli rapide – brže
• plej rapide – najbrže

⚠️ Obratite pažnju: uz superlativ prideva obično stoji la: la plej bona. Uz prilog se la obično ne stavlja: plej rapide.

Dum

Dum može biti predlog "za vreme" i veznik "dok".

• Li sidas dum la manĝo. – On sedi za vreme jela.
• Ŝi skribas dum li legas. – Ona piše dok on čita.

Ĉi

Ĉi označava blizinu uz ti-reči. Može stajati pre ili posle njih.

• tiu – onaj
• ĉi tiu ili tiu ĉi – ovaj
• tie – tamo
• ĉi tie ili tie ĉi – ovde

💡 Pomoć za pamćenje: ĉi privlači pokaznu reč ka govorniku: od "tamo" ka "ovde".

Sufiks -ind

-ind znači da nešto vredi učiniti ili da nešto zaslužuje reakciju.

• legi (čitati) → leginda (vredan čitanja)
• aŭskulti (slušati) → aŭskultinda (vredan slušanja)
• bedaŭri (žaliti) → bedaŭrinde (nažalost)

Vremenski koreni u složenicama

Koreni za vreme često grade korisne reči.

• ĉiu (svaki) + monato (mesec) + -a → ĉiumonata (mesečni)
• ĉiu (svaki) + semajno (nedelja) + -e → ĉiusemajne (svake nedelje)
• tri (tri) + monato (mesec) + -e → trimonate (svaka tri meseca)
• cent (sto) + jaro (godina) + -a → centjara (stogodišnji)