Nastavak -u u zavisnim rečenicama

Nastavak -u koristi se u zapovestima, molbama i podsticajima. Može se pojaviti i u rečenicama s ke nakon glagola volje, želje, zapovesti ili molbe.

• Mi deziras, ke vi venu. – Želim da dođeš.
• Ĉu vi volas, ke mi montru? – Želiš li da pokažem?
• La instruisto petas, ke ni legu. – Učitelj moli da čitamo.

⚠️ Obratite pažnju: srpski ovde često ima prezent. Esperanto pokazuje želju ili zahtev nastavkom -u, ne nastavkom -as.

Predlog je

Je je opšti predlog. Koristi se kad nijedan drugi predlog ne odgovara jasno.

Čest je kod vremena na satu.

• Je kioma horo vi venos? – U koliko sati ćeš doći?
• Je la kvina horo. – U pet sati.

💡 Pomoć za pamćenje: je je neutralno "u/na/za" kad esperanto ne traži precizniji predlog.

Glagol farti

Farti opisuje kako se neko oseća ili kako mu ide.

• Kiel vi fartas? – Kako si? Kako ste?
• Mi fartas bone. – Dobro sam.

Sufiks -et

-et označava umanjenje ili ublažavanje.

• domo (kuća) → dometo (kućica)
• bela (lep) → beleta (pomalo lep, lepuškast)
• iom (nešto, malo) → iomete (malčice)

Sufiks -eg

-eg označava uvećanje ili pojačavanje.

• domo (kuća) → domego (velika kuća)
• forta (jak) → fortega (vrlo jak)
• bona (dobar) → bonega (izvrstan)

💡 Pomoć za pamćenje: -et smanjuje ili ublažava, a -eg povećava ili pojačava.

Sufiks -iĝ

-iĝ znači "postati" ili "promeniti se". Subjekt prolazi promenu.

• riĉa (bogat) → riĉiĝi (obogatiti se)
• trankvila (miran) → trankviliĝi (smiriti se)
• pala (bled) → paliĝi (probledeti)
• sidi (sedeti) → sidiĝi (sesti)

⚠️ Obratite pažnju: -iĝ nije isto šta i -ig. -iĝ govori da se subjekt menja. -ig znači da neko ili nešto uzrokuje promenu.

Odnosne rečenice s kiu

Kiu ili kiun može povezati zavisnu rečenicu s imenicom.

• la libro, kiu estas sur la tablo – knjiga koja je na stolu
• la libro, kiun mi legis – knjiga koju sam čitao

Oblik dobija -n kad je odnosna reč objekt u zavisnoj rečenici.

💡 Pomoć za pamćenje: gledaj ulogu reči kiu u maloj rečenici iza zareza. Ako je objekt, dodaj -n.

Reči s foj

Koren foj označava put, priliku ili ponavljanje.

• unu (jedan) + fojo (put) → unufoje (jednom)
• tri (tri) + fojo (put) + -e → trifoje (triput)
• kelkaj (nekoliko) + fojoj (puta) + -e → kelkfoje (nekoliko puta)

Složenice za svakodnevne radnje

Poznati koreni često se spajaju u reči koje se lako pročitaju deo po deo.

• vespero (veče) + manĝi (jesti) → vespermanĝi (večerati)
• gazeto (novine) + porti (nositi) + -ist → gazetportisto (raznosač novina)
• urbo (grad) + domo (kuća) → urbodomo (gradska većnica)