Prilozi

Prilozi često opisuju glagol, pridev ili celu rečenicu. U esperantu završavaju na -e.

• rapide – brzo
• forte – snažno
• bele – lepo

Uporedite pridev i prilog:

• rapida aŭto – brz auto
• veturi rapide – voziti se brzo

💡 Pomoć za pamćenje: -a opisuje imenicu, a -e najčešće opisuje kako se nešto događa.

Predlozi per i kun

Per označava sredstvo ili alat kojim se nešto radi.

• Mi skribas per krajono. – Pišem olovkom.
• Li vojaĝas per trajno. – Putuje vozom.

Kun označava društvo ili zajedništvo.

• Mi sidas kun amiko. – Sedim s prijateljem.
• Ŝi parolas kun li. – Ona razgovara s njim.

⚠️ Obratite pažnju: srpski instrumental može značiti i sredstvo i društvo. Esperanto ih razdvaja: per je "čime?", a kun je "s kim?".

Predlog post

Post označava vreme nakon nečega ili položaj iza nečega u nizu.

• post la manĝo – nakon jela
• post du horoj – nakon dva sata, za dva sata
• Mi iras post vi. – Idem za tobom.

Poste znači "posle" ili "kasnije".

Predlog malantaŭ

Malantaŭ označava mesto iza nečega.

• La seĝo estas malantaŭ la tablo. – Stolica je iza stola.

Ta reč je sastavljena od mal- i antaŭ.

• antaŭ – ispred, pre
• malantaŭ – iza

💡 Pomoć za pamćenje: antaŭ gleda ka napred, mal- ga okreće u suprotnost: malantaŭ.

Antaŭ i tra u složenicama

Predlozi mogu postati delovi dužih reči.

• antaŭ (ispred, pre) + senti (osetiti) → antaŭsenti (predosetiti)
• antaŭ (ispred) + korto (dvorište) → antaŭkorto (prednje dvorište)
• tra (kroz) + iri (ići) → trairi (proći kroz)
• tra (kroz) + kuri (trčati) → trakuri (protrčati kroz)

⚠️ Obratite pažnju: u složenici ne prevodi se uvek svaka mala reč doslovno. Najpre prepoznaj delove, zatim smisao cele reči.

Sufiks -ul

-ul označava osobu koju obeležava neka osobina ili odnos.

• forta (jak) → fortulo (jak čovek)
• riĉa (bogat) → riĉulo (bogataš)
• bela (lep) + -in → belulino (lepotica)

Sufiks -ej

-ej označava mesto namenjeno za neku radnju ili stvar.

• lerni (učiti) → lernejo (škola)
• kuiri (kuvati) → kuirejo (kuhinja)
• labori (raditi) → laborejo (radno mesto, radionica)

💡 Pomoć za pamćenje: -ej je mesto. Pitaj se: "gde se to radi?"

Sufiks -ebl

-ebl označava mogućnost ili pogodnost za radnju.

• manĝi (jesti) → manĝebla (jestiv)
• vidi (videti) → videbla (vidljiv)
• kompreni (razumeti) → kompreneble (razumljivo)
• eble – možda
• malebla – nemoguć

Imperativ

Naredbeni, podsticajni ili molbeni oblik završava na -u.

• Venu! – Dođi! Dođite!
• Manĝu! – Jedi! Jedite!
• Ni vidu. – Pogledajmo.

Subjekt se može izreći ako je potreban.

• Li lernu! – Neka on uči!

⚠️ Obratite pažnju: -u nije samo gruba zapovest. Može biti i molba, poziv ili predlog.

Mesto, način i odnosne rečenice

Kie pita za mesto.

• Kie vi sidas? – Gde sediš?

Kiel pita za način ili stanje.

• Kiel vi fartas? – Kako si?

Kiu može povezati zavisnu rečenicu s imenicom. Tada često znači "koji" ili "koja".

• la lernantoj, kiuj sidas – učenici koji sede
• la amiko, kiu venis – prijatelj koji je došao

💡 Pomoć za pamćenje: kie traži mesto, kiel traži način, a kiu traži osobu, izbor ili povezuje imenicu s objašnjenjem.