Sufiks -an

-an označava člana, stanovnika ili osobu koja pripada nekoj grupi.

• klubo (klub) → klubano (član kluba)
• Ameriko (Amerika) → amerikano (Amerikanac)
• sama lando (ista zemlja) → samlandano (zemljak)
• sama ideo (ista ideja) → samideano (istomišljenik, esperantist)

💡 Pomoć za pamćenje: -an odgovara pitanju "čiji član?" ili "odakle pripada?".

Sufiks -ec

-ec označava apstraktno svojstvo, stanje ili kvalitet.

• bela (lep) → beleco (lepota)
• varma (topao) → varmeco (toplota)
• simpla (jednostavan) → simpleco (jednostavnost)
• libera (slobodan) → libereco (sloboda)

💡 Pomoć za pamćenje: -ec od prideva često pravi imenicu za osobinu.

Sufiks -uj

-uj može označavati posudu, drvo ili tradicionalno ime zemlje.

• mono (novac) → monujo (novčanik)
• cindro (pepeo) → cindrujo (pepeljara)
• pomo (jabuka) → pomujo (jabuka kao drvo)
• Francoj (Francuzi) → Francujo (Francuska)

⚠️ Obratite pažnju: za zemlje se danas često koristi i završetak -io, na primer Francio. U ovom kursu još možeš sresti tradicionalne oblike s -uj.

Razlika između -ig i -iĝ

Oba sufiksa već poznaješ.

• -ig znači "učiniti da nešto postane" ili "uzrokovati"
• -iĝ znači "postati" ili "promeniti se"

Uporedite:

• nova (nov) → novigi (učiniti novim, obnoviti)
• nova (nov) → noviĝi (postati nov)
• rompi (slomiti) → rompiĝi (slomiti se)
• fermi (zatvoriti) → fermiĝi (zatvoriti se)

⚠️ Obratite pažnju: u srpskom se povratno "se" ponekad pojavljuje uz oba značenja. U esperantu je razlika jasna: -ig ima uzročnika, -iĝ ima promenu subjekta.

Koreni u složenicama

Koreni rilat, part, temp i flank često se pojavljuju u dužim rečima.

• rilato (odnos) + -a → rilata (povezan, odnosni)
• parto (deo) + -ig + -i → partigi (podeliti)
• sama (isti) + tempo (vreme) + -a → samtempa (istodoban)
• granda (velik) + parto (deo) + -e → grandparte (velikim delom)
• unu (jedan) + flanko (strana) + -a → unuflanka (jednostran)

💡 Pomoć za pamćenje: poslednji koren daje glavni smer značenja, a prethodni delovi ga sužavaju.