Korelativne riječi

Pogledajte tablicu korelativa. Riječi u njoj grade se od početka i završetka. Početak pokazuje vrstu značenja, a završetak pokazuje područje pitanja ili odgovora.

Česti početci su:

• ki- – pitanje ili odnos
• ti- – pokazivanje
• i- – nešto neodređeno
• ĉi- – sve, svaki
• neni- – ništa, nitko, nikakav

Česti završetci su:

• -o – stvar
• -u – osoba ili izbor
• -a – svojstvo ili vrsta
• -e – mjesto
• -am – vrijeme
• -al – razlog
• -el – način
• -om – količina
• -es – posjedovanje

Neki korelativi mogu dobiti -j i -n.

• nastavak -j mogu imati oblici na -u i -a
• nastavak -n mogu imati oblici na -o, -u, -a i -e

💡 Pomoć za pamćenje: čitaj korelativ kao zbroj dvaju dijelova. ki- + -am daje kiam, pitanje o vremenu.

Kio i kion

Kio pita za stvar ili pojam.

• Kio estas tio? – Što je to?

Kion je akuzativni oblik, dakle "što" kao objekt.

• Kion vi vidas? – Što vidiš?

⚠️ Pripazite: hrvatsko "što" ne pokazuje uvijek padež jasno. U esperantu objekt dobiva -n: kion.

Oblici kiu

Kiu pita za osobu ili izbor. Može biti i odnosna riječ, kao hrvatsko "koji".

• Kiu scias? – Tko zna?
• Kiu libro estas via? – Koja je knjiga tvoja?
• la amiko, kiu venis – prijatelj koji je došao

Oblici su:

• kiu – tko, koji
• kiun – koga, kojeg
• kiuj – koji, koje
• kiujn – koje kao objekt

Oblici kia

Kia pita za svojstvo ili vrstu: "kakav?".

• Kia estas la vetero? – Kakvo je vrijeme?
• Kian domon vi havas? – Kakvu kuću imaš?
• Kiaj estas viaj amikoj? – Kakvi su tvoji prijatelji?
• Kiajn librojn vi legas? – Kakve knjige čitaš?

💡 Pomoć za pamćenje: kiu pita "koji/tko", a kia pita "kakav".

Kie i kien

Kie pita za mjesto.

• Kie mi estas? – Gdje sam?

Kien pita za smjer.

• Kien vi iras? – Kamo ideš?

Završno -n u kien pokazuje kretanje prema mjestu.

Drugi korelativi za vježbe

Kiam pita za vrijeme.

• Kiam vi lernas? – Kada učiš?

Kial pita za razlog.

• Kial vi ridas? – Zašto se smiješ?

Kiom pita za količinu. Kioma pita za redni broj, često kod sata.

• Kiom da akvo vi volas? – Koliko vode želiš?
• Kioma horo estas? – Koliko je sati?

Iu znači "netko" ili "neka osoba".

• Iu venas. – Netko dolazi.

Korelativi s prijedlozima

Prijedlog može stajati ispred korelativa. Prijedlog pokazuje odnos.

• al kiu – kome
• kun kiu – s kim
• al tiu – toj osobi, tome
• inter tiuj – među tima

⚠️ Pripazite: nemoj tražiti posebni padežni oblik kao u hrvatskom. U esperantu odnos najčešće nosi prijedlog.

Komparacija pridjeva i priloga

Komparativ se tvori riječju pli.

• pli bona – bolji
• pli granda – veći

Superlativ se tvori riječju plej.

• la plej bona – najbolji
• la plej granda – najveći

U usporedbi se ol koristi za "nego" ili "od".

• pli bona ol mi – bolji od mene

Kod superlativa se el koristi za skupinu iz koje se nešto izdvaja.

• la plej alta el la lernantoj – najviši od učenika

Pli i plej koriste se i s prilozima.

• pli rapide – brže
• plej rapide – najbrže

⚠️ Pripazite: uz superlativ pridjeva obično stoji la: la plej bona. Uz prilog se la obično ne stavlja: plej rapide.

Dum

Dum može biti prijedlog "za vrijeme" i veznik "dok".

• Li sidas dum la manĝo. – On sjedi za vrijeme jela.
• Ŝi skribas dum li legas. – Ona piše dok on čita.

Ĉi

Ĉi označava blizinu uz ti-riječi. Može stajati prije ili poslije njih.

• tiu – onaj
• ĉi tiu ili tiu ĉi – ovaj
• tie – tamo
• ĉi tie ili tie ĉi – ovdje

💡 Pomoć za pamćenje: ĉi privlači pokaznu riječ prema govorniku: od "tamo" prema "ovdje".

Sufiks -ind

-ind znači da nešto vrijedi učiniti ili da nešto zaslužuje reakciju.

• legi (čitati) → leginda (vrijedan čitanja)
• aŭskulti (slušati) → aŭskultinda (vrijedan slušanja)
• bedaŭri (žaliti) → bedaŭrinde (nažalost)

Vremenski korijeni u složenicama

Korijeni za vrijeme često grade korisne riječi.

• ĉiu (svaki) + monato (mjesec) + -a → ĉiumonata (mjesečni)
• ĉiu (svaki) + semajno (tjedan) + -e → ĉiusemajne (svaki tjedan)
• tri (tri) + monato (mjesec) + -e → trimonate (svaka tri mjeseca)
• cent (sto) + jaro (godina) + -a → centjara (stogodišnji)