2. La amikino de Marko

Pridjevi

Svi pridjevi imaju nastavak -a, npr.

  • bela – lijep, lijepa, lijepo
  • granda frato – veliki brat
  • malgranda fratino – mala sestra

Padeži

U esperantu postoje samo dva padeža, nominativ i akuzativ. Akuzativ se tvori nastavkom -n. Koristi se za označavanje objekta tranzitivnog glagola (osobe ili stvari na koju se djeluje radnjom koju glagol opisuje).

  • Kiun mi vidas? – Koga vidim?
  • Mi vidas amikon – Vidim prijatelja.

Ne upotrebljavajte akuzativ uz glagol "biti" (esti).

Pridjevi se slažu s imenicama u broju i padežu i dobivaju iste nastavke -j i -n.

  • Vi estas bona amiko – Ti si dobar prijatelj.
  • Vi estas bonaj amikoj – Vi ste dobri prijatelji.
  • Vi havas bonan amikon – Ti imaš dobrog prijatelja.
  • Vi havas bonajn amikojn – Ti imaš dobre prijatelje.

Ostali naši padeži tvore se u esperantu pomoću prijedloga:

  • Mi iras al vi. – Idem k tebi.
  • Mi iras kun vi. – Idem s tobom.
  • La teksto de la libro estas bona. – Tekst knjige je dobar.

Konjugacija (sprezanje) glagola

Infinitiv glagola: -i

  • labori – raditi

Sadašnje vrijeme (prezent): -as

  • mi laboras – ja radim
  • vi laboras – ti radiš / vi radite
  • li/ŝi laboras – on/ona radi
  • ni laboras – mi radimo
  • ili laboras – oni rade

Prošlo vrijeme (perfekt): -is

  • mi laboris – radio sam
  • vi laboris – radio si / radili ste
  • li/ŝi laboris – radio je / radila je
  • ni laboris – radili smo
  • ili laboris – radili su / radile su

Buduće vrijeme (futur): -os

  • mi laboros – radit ću
  • vi laboros – radit ćeš / radit ćete
  • li/ŝi laboros – radit će (on, ona)
  • ni laboros – radit ćemo
  • ili laboros – radit će (oni)

Veznik ke

ima značenje hrvatskog veznika "da" i njime započinje zavisna rečenica.

Primjeri:

  • Vi vidas ke mi manĝas. – Vidiš da jedem.
  • Li diras ke li iros. – On kaže da će ići.

Pripazite u hrvatskom jeziku uočite razliku između potvrdne riječi "da" i veznika "da". Prvo se na esperanto prevodi sa jes, a drugo sa ke.

Prefiks mal-

mijenja značenje riječi u suprotno.

  • bona – dobar
    • malbona – loš
  • granda – velik
    • malgranda – malen
  • bela – lijep
    • malbela – ružan

Prefiks ge-

označava oba spola zajedno:

  • gefratoj – braća i sestre, brat i sestra
  • gepatroj – roditelji

Izrazi pristojnosti

  • bonvolu – izvoli, izvolite; molim vas budite ljubazni
  • dankon – hvala
  • saluton – zdravo, pozdrav

Red riječi u rečenici

Uobičajeni red riječi u rečenici je subjekt-predikat-objekt. Međutim, kako upotreba akuzativnog nastavka -n omogućava promjenu poretka riječi iz stilskih ili pragmatičnih razloga, slično kao u hrvatskom jeziku.

  • Mi legas libron. – Čitam knjigu.
  • Libron mi legas. – Knjigu čitam.

Kio, kion

Naša upitna riječ "što" prevodi se na esperanto na dva načina.

Kio - što, u ulozi subjekta:

  • Kio estas tio? – Što je to?
  • Kio estas sur la tablo? – Što je na stolu?

Kion - što, u ulozi objekta:

  • Kion vi faras? – Što radiš?
  • Kion ŝi diris? – Što je ona rekla?

Dakle, u slučaju kada će na mjesto riječi "što" u odgovoru doći riječ u akuzativu, koristi se kion.

Složene riječi

Spajanjem riječi (korijena) mogu se stvarati riječi novog značenja. Na korijen jedne riječi dodaje se drugi korijen, a na kraju se dodaje gramatički nastavak. Npr.:

  • bon-ven-o – dobrodošlica
  • trink-mon-o – napojnica

Ako je takvu složenicu teško izgovoriti, između dvaju korijena može se umetnuti -o-. Npr.:

  • lern-o-libr-o – udžbenik