Pridjevi

Svi pridjevi imaju nastavak -a, npr.

• bela – lijep, lijepa, lijepo
• granda frato – veliki brat
• malgranda fratino – mala sestra

Padeži

U esperantu postoje samo dva padeža, nominativ i akuzativ. Akuzativ se tvori nastavkom -n. Koristi se za označavanje objekta tranzitivnog glagola (osobe ili stvari na koju se djeluje radnjom koju glagol opisuje).

• Kiun mi vidas? – Koga vidim?
• Mi vidas amikon – Vidim prijatelja.

Ne upotrebljavajte akuzativ uz glagol "biti" (esti).

Pridjevi se slažu s imenicama u broju i padežu i dobivaju iste nastavke -j i -n.

• Vi estas bona amiko – Ti si dobar prijatelj.
• Vi estas bonaj amikoj – Vi ste dobri prijatelji.
• Vi havas bonan amikon – Ti imaš dobrog prijatelja.
• Vi havas bonajn amikojn – Ti imaš dobre prijatelje.

Ostali naši padeži tvore se u esperantu pomoću prijedloga:

• Mi iras al vi. – Idem k tebi.
• Mi iras kun vi. – Idem s tobom.
• La teksto de la libro estas bona. – Tekst knjige je dobar.

Konjugacija (sprezanje) glagola

Infinitiv glagola: -i

• labori – raditi

Sadašnje vrijeme (prezent): -as

• mi laboras – ja radim
• vi laboras – ti radiš / vi radite
• li/ŝi laboras – on/ona radi
• ni laboras – mi radimo
• ili laboras – oni rade

Prošlo vrijeme (perfekt): -is

• mi laboris – radio sam
• vi laboris – radio si / radili ste
• li/ŝi laboris – radio je / radila je
• ni laboris – radili smo
• ili laboris – radili su / radile su

Buduće vrijeme (futur): -os

• mi laboros – radit ću
• vi laboros – radit ćeš / radit ćete
• li/ŝi laboros – radit će (on, ona)
• ni laboros – radit ćemo
• ili laboros – radit će (oni)

Veznik ke

ima značenje hrvatskog veznika "da" i njime započinje zavisna rečenica.

Primjeri:

• Vi vidas ke mi manĝas. – Vidiš da jedem.
• Li diras ke li iros. – On kaže da će ići.

Pripazite u hrvatskom jeziku uočite razliku između potvrdne riječi "da" i veznika "da". Prvo se na esperanto prevodi sa jes, a drugo sa ke.

Prefiks mal-

mijenja značenje riječi u suprotno.

• bona – dobar
  • malbona – loš
• granda – velik
  • malgranda – malen
• bela – lijep
  • malbela – ružan

Prefiks ge-

označava oba spola zajedno:

• gefratoj – braća i sestre, brat i sestra
• gepatroj – roditelji

Izrazi pristojnosti

• bonvolu – izvoli, izvolite; molim vas budite ljubazni
• dankon – hvala
• saluton – zdravo, pozdrav

Red riječi u rečenici

Uobičajeni red riječi u rečenici je subjekt-predikat-objekt. Međutim, kako upotreba akuzativnog nastavka -n omogućava promjenu poretka riječi iz stilskih ili pragmatičnih razloga, slično kao u hrvatskom jeziku.

• Mi legas libron. – Čitam knjigu.
• Libron mi legas. – Knjigu čitam.

Kio, kion

Naša upitna riječ "što" prevodi se na esperanto na dva načina.

Kio - što, u ulozi subjekta:

• Kio estas tio? – Što je to?
• Kio estas sur la tablo? – Što je na stolu?

Kion - što, u ulozi objekta:

• Kion vi faras? – Što radiš?
• Kion ŝi diris? – Što je ona rekla?

Dakle, u slučaju kada će na mjesto riječi "što" u odgovoru doći riječ u akuzativu, koristi se kion.

Složene riječi

Spajanjem riječi (korijena) mogu se stvarati riječi novog značenja. Na korijen jedne riječi dodaje se drugi korijen, a na kraju se dodaje gramatički nastavak. Npr.:

• bon-ven-o – dobrodošlica
• trink-mon-o – napojnica

Ako je takvu složenicu teško izgovoriti, između dvaju korijena može se umetnuti -o-. Npr.:

• lern-o-libr-o – udžbenik